Сърбскый

Словенски свет има дубоку и богату историју. Племена Прасловена су се појавила на просторима Европе, и временом, у свом историјском развоју су населили невероватно огромне територије. Можемо да кажемо да су формирана словенска племена после сеоба живела за Европу на огромној територији: од Елбе на западу до Волге на истоку, од Егејског мора на југу до Неве на северу. Захваљујући развоју Кијевске Русије и Руске државе Словени су населили целу Источну Европу и Сибир. Без обзира на мимоилажења у политици и међусобне сукобе., Словени су сачували своје културне и језичке особине. Наравно да народи који су живели на граници са другим народима, су доживели огроман притисак културе и језика, и то туркијских, романских и угро-финских народа.

Без обзира на то Словени су сачували своју културну специфичност и менталитет. Можемо без икаквих тешкоћа да разумемо особу из исте групе (источне, западне, јужне) и са мањим трудом можемо да успоставимо комуникацију са особом из друге групе Словена. Ово нам и даје право да причамо о „братству“ словенских народа.

Многи од словенских народа су заборављени одавно, неки – тек недавно. На пример, полапска култура је нестала заједно са језиком средином 20.века. Ипак, већина њих је жива, и од наших заједничких напора зависи, каква будућност чека Словене.

Из низа савремених словенских народа само је источно-словенска група била релативно стабилна и довољна сама за себе. Руски језик је преживео неколико таласа страних језичких инвазија– монголску, немачку, француску и енглеску, са којим се изборио и, уз то, обогатио своју лексику која је постала још више разноврсна. Тренутно још увек траје енглеска инвазија, најача после монголске власти, после које су нестале из употребе исконске речи. Али и са тиме Словени излазе на крај, асимилују придошло, а понекад и надокнађују изгубљено.

Другачије је код осталих словенских група. Без сталног суверенитета, западни и источни Словени су трпели стални утицај других народа. Инвазију турског језика у јужно-словенске језике можемо да упоредимо по значају са монголско-татарском влашћу у Русији. После ослобађања од Турака, на јужне Словене је почео да утиче Запад, можемо да нађемо доста велики број позајмљених речи из енглеског, француског и сличних језика у бугарском и српском језику.

Западни Словени у својој историји су стално доживљали терор романских језика. Под утицајем Германа Словени су изгубили своје земље дуж Елбе и повукли су се на Одру. Утицају романских племена је допринело прихватању латинске абецеде у језицима западних Словена, уместо могуће примене глагољице или ћирилице. Било како било, Словени, чак и кад су претрпетли многобројне утицаје на своју културу, су успели су да сачувају сличност језика до дан данас.
Све је бринуо проблем поновног обједињавања словенских народа још пре много векова и било је покушаја реализације исте. У те покушаје спада и формирање Кијевске Русије, Велике кнежевине Литваније, ширење Руског царства на запад, успостављање пријатељских односа са балканским земаљама, оснивање Варшавског пакта, Југославије, Чехословачке. Ипак, у пракси проблем немогућности или краткотрајности овог савеза је настајао због успостављања непријатељских односа, примата интереса једне нације над свим другим учесницима у савезу, што је неминовно доводило до распада и неуспеха.
Настаје „фер“ идеја да немогућност таквог савеза није само у појединачним политичким интересима неке земље, већ наравно и у језику комуникације, државном или језику који се користи у оквиру политичког савеза. Није могуће да сви језици и локални говори постану службени, а уз то ако дајемо предност једном језику, хотимично или не, радимо на даљег распаду таквих узајамних односа.

Потреба и значај стварања над/општесловенског (пансловенског) језика је био схваћен још у 16.веку кад су били предузети први покушаји у стварању језика, заједничког за све Словене. Ипак то није дало очекиваних резултата и заборављено је.

Већина последњих верзија пансловенских језика је основана на начелу поједностављења, са минимумом лексике и граматике језика. Такви су, на пример, славиојезик и међусловенски језик. Сматрамо да то никако није исправно, зато што нови језик треба да буде усмерен не на разарање култура, а супротно – на одржавање узвишености и лепоте словенске културе и специфичности. Зато наш принцип се састоји не у «Одбацивањусвега туђег», него у «Обједињавањунајбољег».

Ако спроведемо анализу, зашто је за нас Словене, потребан је нови општесловенски језик, можемо да издвојимо неколико ставки:
• Потреба за постојањем додатног уједињавајућег фактора ради обједињавања политике словенских народа
• Потреба за јачањем разумевања и побољшањем међусобне перцепције Словена
• Очување традиционалног богатства и лепоте свих словенских језика
• Немогућност прихватања у својству општесловенског језика, руског језика (као и пољског) због историјских разлога
• Немогућност прихватања у својству опште словенског језика претходних планских пројеката у потпуности због објективних разлога.
Почињемо са стварањем новог језика с анаучне тачке гледишта и надамо се да ће наш рад имати користи и да ћемо на основу овог језика моћи напокон да се ујединим са нашим братским народима без сећања на опште поделе и раздоре. Зато што смо ми велики народ, зар је светло време иза нас, а напред је само тама? Ми не верујемо у то, а ви?