Панславизъм

Сергѣй Јанченко, Бѣлорусь

Предслов

Зачѧтек всіх зачѧтков

Правда… Істина… Јак та је сложна и ужасна сіла! Она је могучна вдъхновити даже най-несмѣлы душы на драстичны и одважны чіны. Тоґда человѣк је препълнен сілами… Той чује, как с каждоју вториноју кръвь изгораје в јегôйных жилах… Той је сілен духом и је готов упълно ко всєму. Але істина може и по-друго повліјати на нас… Запамѧтайте, как нежаданна правда, прободајучя очі, потрымѣше нас, както камѧна плита. Щмѣше душу, со всіх сіл щмѣше душу… Алібо она могаше ўведити нас в глѫбоку безнадѣџу. Да, ово станѣше в животу каждога человѣка. Тѫды істина возстанаше в нашої свѣдомості так дӯже страшноју и тѧжноју, же мы сѧ бојахме ай замысліти о јејôйном бытијѣ… Не мълвујучі јуж о том, дабы пријѧти и спознати. Сѧ слѫчи тако, че правда може принудити человѣка в једен міг упълно сѧ оддати нїй. Вѣновати цѣл живот выглѣданю або охрåнѣ неја. А може быти цѣліком іншей: кѫды человѣк је готов оддати най-цѣнно, че той мá, забїти цѣлы рочины… И всє пораді једної цѣлі – укрыти істину од чуџых очєй. Јак вам сѧ подобаје такы мочны и такы противны стрåны једнога јѧва нашога мира? Съм певен, че они поражајут.

Правы су те, ке поважут істину за страшну сілу. Але ако да выјаснеме, то она јещо је й тѧжка, ібо здалека не всі су готовы звлåдати такоју обрåноју. А нынѣ ја хтем задати вам једно припамѧтајучє пытане… Не, ничога укрытога або тайнога не мá в нему. Можете ли вы затвърдити, че знате всю правду о мирѣ, в кторому живете? Хм… Ја мыслям, же не. Ібо в одповѣді на ово пытане је укрыто јещо једна властность істины: она сѧ каже нам досѧґальноју и јѧвноју, дӯже лєгкоју и јасноју, з първога поглѣда… Але то лишь нам сѧ каже… Ово не је большей нѣж плена, под ктороју је укрыто нѣчто замыленно и затӯманно, что мы не можеме зрозумити свôјым розумом, осознати једным дханєм. И люді всєды бѣху зајѧты выглѣданєм јеја, во всі времены…

Але… Не стоји мáти страх, «вѣчны и глѫбокы любомѫдрóвы пытаня бытија и мирозіданя…» не будут ѳемами нашога розговора, ібо народ просто не змогне порозуміти нас. Обратно, мы будеме говорити о сáмостатных и наболившых ѳемах: істо о нашом вѣкѣ, о спôлченствѣ, в кторому живеме, о всєм днешном мирѣ цѣліком…

Мы средечно сме рады каждому, кто читаје ову книгу. И ако вы хте дочитате неју и хте износите из неја нѣколіко корыстных мыслєй, то стане для нас найлѣпшей блåгодарностію. Ібо в овому случају нашы усілкы не хте су даремны. И наконец, мы желајеме вам не просто пријатнога, а познавачєга и полєзнога читаня. А кто су такы «мы»? «Мы» — то је скупина млåдых человѣков, заједненых једноју мѣчтоју. В нашых глåвах не мá цѣлєй о нѣјаком возбогаченѣ алібо здобыванѣ нѣкої корысті од нашої роботы. Мы рáдаме ово упълно пораді людєй и нашых засад… Је ли трудно увѣрити в то? Але не похыбовайте, покѫды млåды душы позвôляјут нам мысліти так.